Како је настала Академија

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 
Током читавог XIX и почетком XX века полицијска служба се у Србији ослањала на учење кроз праксу, а посебно школовање полицијских кадрова било је спорадично и споро се развијало. Прво професионално образовање добили су припадници жандармерије, а питању професионалне обуке полицијских кадрова озбиљније се приступило након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хравата и Словенаца.

Година 1921. може се сматрати прекретном када је реч о полицијском образовању у Србији. Наиме, 8. фебруара те године, Уредбом Министарства унутрашњих дела основана је прва државна Полицијска школа која се може означити полазном тачком српског високошколског полицијског образовања. Родоначелник те прве високошколске полицијске установе у нас, а уједно и њен први директор је Родолф Арчибалд Рајс, већ тада знаменити криминалиста светскога гласа, који је на позив српске владе, на измаку 1914. године, дошао да истражује злочине аустроугарске војске у Србији. У свом рукопису из 1914. године, насловљеном Прилог за реорганизацију полиције, а објављеног 1920. године, Рајс истиче да неопходну претпоставку модернизовања полиције представља оснивање нижих и виших полицијских школа јер, како је он то бележио, "Полиција може да спречи многе злочине и преступе, под условом да она буде професионална полиција и да буде свесна своје праве улоге".

Према писању уредништва часописа Полиција из 1921. године, школу је свечано отворио тадашњи министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, који је "одао пошту науци и стручној спреми" и позвао ученике да своје стручно знање богате и усавршавају "на темељу савесности и исправности у раду", указујући на "благовољење које ће Министарство показивати школи и свима онима ученицима школе који добар успех у њој покажу". На отварању школе ученицима се обратио и Рајс, који је говорио о неопходности и значају професионалног образовања полиције: "У врло честим случајевима, у рукама полицајаца се налази част, па чак и живот онога, над којим води истрагу...Полиција је сарадница правде; а има ли чега лепшег и вишег но што је правда!..Припремајте се за струку која је, ако се поштено врши, најлепша које има". У овом првом обраћању ученицима Рајс је изрекао и речи које на најупечатљивији и најефектнији начин одражавају срж полицијског позива: „Ви се у њој нећете обогатити али ћете ипак зато имати то задовољство да сте радили за вашу земљу и да припадате елити ваше нације. Узмите за начело: рад и поштење.“
У прву генерацију било је уписано осамнаест полицијских писара и девет полицијских агената (детектива). Наставни програм"у висини ранга једног факултетског програма", обухватао је 14 предметa: Кривично право; Кривичнио поступак; Закони, полицијске уредбе и нардебе са њиховим применама; Опште политичко образовање; Практична вежбања из кривичног права и поступка; Практична познавања из хемије и физике; Анатомија и хигијена; Судска медицина; Научна полиција; Идентификација и опис криваца; Криминологија и општа полицијска питања; Практична вежбања из техничке полиције; Практична вежбања из описа и идентификације; Специјална гимнастичка вежбања и Француски језик. За полицијске агенте били су предвиђени и специјални часови са инструкцијама о владању, подношењу рапорта, као и практичне вежбе из Кривичног права и поступка. Као директор школе, Рајс је предавао криминологију и општа полицијска питања, а према писању А. Тодоровића, једног од ученика школе, предавања је држао на француском језику, док је "сваку реченицу са француског на српски преводио тумач".

Наставници у школи били су професори београдског Универзитета и виши чиновници Министарства унутрашњих дела, "инспектори министарства К. Катић, А. Кузмановић и уредник листа (Полиција) Лазаревић; др Иван Ђаја, стални доцент универзитета; др Ђ. Ђорђевић, шеф одељења за сузбијање венеричних болести; А. Андонович, шеф одељења техничке службе (Управе града Београда); Ж. Симоновић, уредник Полицијског гласника; А. Полић, професор француског језика". Будући да је курс трајао само четири месеца, настава се одвијала у времену 8-12 и 15-18 часова (Тодоровић, 1921: 341). Школа је престала са радом само две године након оснивања Рајсовим "изласком из државне службе", а разлог таквог епилога лежи у изостанку подршке тадашњих носилаца државне власти. Ипак, Рајсово дело није остало заборављено па су његови принципи о реорганизацији полиције послужили као инспирација за поједина решења Закона о унутрашњој управи из 1929. године.

На иницијативу Добрице Матковића, помоћника министра унутрашњих послова Краљевине Југославије, 21. јануара 1931. Године, донета је Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике. Ова школа са седиштем у Земуну била је непосредно под Министарством унутрашњих послова, а њен задатак био је: 1. да полицијске стражаре-приправнике и полицијске агенте-приправнике стручно спреми и васпита за полицијску извршну службу и 2. да полицијске стражаре и полицијске агенте стручно спреми и васпита за надзорне службенике и старешине полицијских стража и полицијских агената. На челу Централне школе налазио се управник, који је имао дужност: 1. да руководи целокупном администрацијом школе; 2. да води надзор над целокупном наставом и стара се да се она изводи према наставним плановима односно дотичним прописима; 3. да се стара о унутрашњем реду школе и дисциплини потчињеног му особља и питомаца и 4. да води бригу о снабдевању школе материјалним потребама и о школској економији.

После Другог светског рата, с циљем оспособљавања руководећег кадра, већ 1947. године у Врбасу почела је да ради Школа за подофицире Народне милиције при Министарству унутрашњих послова. У том периоду су покренуте и Школа за градску Народну милицију у Панчеву и Школа за командире станица Народне милиције у Земуну. Одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, 1. септембра 1967. године почела је с радом Средња школа унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској Каменици, која је постала главни центар за оспособљавање и усавршавање кадра за потребе јавне безбедности.

Године 1972. донет је Закон о Вишој школи за унутрашње послове у Земуну која је школске 1972/1973. године и почела с радом. Прва уписана генерација имала је 160 редовних и 207 ванредних студената. Студије су трајале четири семестра, односно од 1977. године пет семестара, а дипломирањем студенти су стицали звање правника. Две деценије касније, 30. јуна 1993. године, Законом о Полицијској академији основана је прва високошколска образовно-научна установа те струке у нашој земљи. Тако је идеја о оснивању високошколске институције којом би се употпунио систем полицијског образовања коначно остварена, а Полицијска академија се брзо сврстала у ред угледних европских и светских високошколских институција с много дужом традицијом.

У складу са савременим захтевима и потребама струке, одлуком Владе Републике Србије, 07. јула 2006. године основана је Криминалистичко-полицијска академија (КПА) као самостална високошколска установа за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове. Криминалистичко-полицијска академија настала је интеграцијом Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије и њихов је правни следбеник.

Контакт подаци

Адреса: 11080 Земун, Србија
Цара Душана 196

© Copyright 2017 . All Rights Reserved Криминалистичко-полицијска академија. Информатички центар.

Претрага

Адреса: 11080 Земун, Србија
Цара Душана 196

  • (011) 3161-444
  • (011) 3107-100
  • dekanat@kpa.edu.rs